Kada se laserski sistem amortizuje u svakodnevnom radu?

Upravo kod industrijske obrade površina sporedna vremena, potrošni materijal, spoljna obrada, transport, dorada i prekidi proizvodnje mogu činiti znatan deo ukupnih troškova. Ekonomsko poređenje mora zato posmatrati kompletan proces – ne samo minute u kojima mašina aktivno radi.

Fraunhofer kod savremenih laserskih procesa takođe ukazuje na to da se produktivnost ne može svesti na snagu i brzinu pomaka. Kratka vremena ciklusa, mala sporedna vremena, malo dorade i stabilan kvalitet zajedno spadaju u ocenu.

Zašto kupovna cena nije obračun amortizacije

Investicija od, na primer, nekoliko desetina hiljada evra na prvi pogled deluje veliko. Da li je isplativa, iz tog broja samog po sebi se ipak ne može zaključiti.

Mašina od 30.000 evra može biti ekonomski izvrsna ako svake godine zamenjuje visoke spoljne i procesne troškove.

Mašina od 15.000 evra, nasuprot tome, može biti loša investicija ako se koristi samo nekoliko sati godišnje.

Relevantno pitanje zato ne glasi:

Koliko je mašina skupa?

Nego:

Kakav ekonomski efekat ona proizvodi tokom planiranog perioda korišćenja?

To zvuči samo po sebi razumljivo, ali se u investicionim odlukama često skraćuje.

Posebno su problematična poređenja poput:

„Spoljna obrada košta 150 evra po satu, dakle mašina se isplatila nakon 200 sati.“

Ta računica zanemaruje da i kod obrade u sopstvenom pogonu nastaju troškovi.

Tu spadaju zaposleni, energija, odsisavanje, filteri, održavanje, podešavanje, obuka i vezivanje kapitala.

Obrnuto, često se previde troškovi starog postupka koji bi novim procesom mogli da otpadnu.

Realna amortizacija nastaje tek kada se obe strane posmatraju u celosti.

Potpuno obuhvatiti dosadašnji proces

Pre nego što se počne računati sa novom tehnikom, trebalo bi dokumentovati postojeći tok rada.

Jedan primer:

Proizvođač mašina redovno daje delove na spoljno uklanjanje rđe ili uklanjanje premaza.

Tada se današnji troškovi možda ne sastoje samo od računa pružaoca usluge.

Dodatno mogu nastati:

• Pakovanje delova
• interni transport
• spoljni transport
• prijem i otprema robe
• usaglašavanje termina
• vreme čekanja
• Kontrola kvaliteta
• međuskladištenje
• dorada

Ako delovi zbog toga na više dana napuste pogon, dodatno može biti potreban i logistički pufer.

U drugom preduzeću obrada se vrši interno, brušenjem.

Tada bi troškovi mogli da nastanu za:

• brusne ploče
• radno vreme
• zamenu alata
• Odsisavanje
• čišćenje
• dorada
• lična zaštitna oprema

Tek kada je današnji proces u potpunosti poznat, može se proceniti koji se troškovi zaista zamenjuju.

Koji troškovi nastaju kod novog procesa

Sopstveni proces zasnovan na laseru takođe ima tekuće troškove.

Tipične stavke su:

• nabavka odnosno finansiranje
• struja
• procesno odsisavanje
• Filteri
• zaštitne komponente
• Održavanje
• troškovi zaposlenih
• instruktaža i obuka
• organizacija radnog mesta

Kod otvorenih sistema velike snage dodatno se javljaju i zahtevi bezbednosti pri radu sa laserom.

Te stavke ne bi trebalo umanjivati u računici.

Investiciona odluka ne postaje bolja time što se troškovi željenog sistema zanemaruju.

Istovremeno bi trebalo jasno razlikovati fiksne i varijabilne troškove.

Investicija nastaje nezavisno od toga da li sistem u jednom mesecu radi deset ili sto sati.

Filteri, energija i pojedine stavke održavanja, nasuprot tome, jače zavise od korišćenja.

Upravo to razlikovanje vodi do najvažnije promenljive u računici: iskorišćenosti.

Iskorišćenost kao odlučujuća promenljiva

Isplativost sopstvenog postrojenja bitno zavisi od toga koliko se često zaista produktivno koristi.

Mašina koja svakodnevno radi više sati raspoređuje svoje fiksne troškove na znatno više produktivnih jedinica nego sistem koji je potreban samo dva puta mesečno.

Zato očekivanu iskorišćenost ne bi trebalo procenjivati optimistično.

Bolja je analiza postojećih podataka.

Na primer:

Koliko je delova u proteklih dvanaest meseci obrađeno spolja?

Koliko je sati zahtevao dosadašnji interni postupak?

Koliko je konkretnih upita kupaca moralo da bude odbijeno?

Koliko se budućih projekata već nazire?

Iz takvih podataka može se izraditi realnija prognoza korišćenja.

Česta greška je da se budući dodatni prihodi u celosti ugrade u obračun isplativosti, iako još nisu osigurani.

Takve prilike smeju da se razmatraju – ali bi trebalo da se vode kao poseban scenario rasta.

Uzeti u obzir izbegnute spoljne troškove

Ako se radovi danas poveravaju spolja, račun pružaoca usluge je dobro vidljiva stavka troškova.

Ali i tu bi trebalo računati precizno.

Relevantno je na primer:

Godišnji troškovi spoljne obrade

plus

Transport i rukovanje

plus

interna organizacija

plus eventualno

vremena čekanja prouzrokovana spoljnom obradom.

Ako se ti radovi ubuduće izvode interno, ne otpadaju svi troškovi u potpunosti.

Zaposleni ipak ne rade besplatno.

Ali razlika između starog i novog procesa može činiti osnovu za obračun amortizacije.

Posebno je zanimljivo posmatranje kod redovno ponavljajućih radova.

Pojedinačan veliki nalog retko opravdava dugoročnu investiciju.

Sto sličnih naloga godišnje može iz osnova promeniti računicu.

Pravilno obračunati radno vreme zaposlenih

Troškovi zaposlenih se često procenjuju previše grubo.

Satnica zaposlenog nije istovetna sa stvarnim troškovima jednog radnog sata u preduzeću.

Za internu kalkulaciju preduzeće po pravilu koristi odgovarajuću satnicu rada ili satnicu mašine.

Još je važnije pitanje koliko je aktivnog vremena rukovanja zaista potrebno.

Jedan proces može na primer trajati 30 minuta, a zahtevati samo 15 minuta aktivnog rukovanja.

Drugi proces može biti potpuno ručni i tokom cele obrade vezivati jednog zaposlenog.

Kod automatizovanih tokova računica se ponovo pomera.

Fraunhofer kod industrijskih laserskih procesa naročito ističe značaj automatizacije i integracije u proizvodne lance.

Za amortizaciju bi zato trebalo razlikovati:

• vreme rada mašine
• aktivno vreme rukovanja
• vreme pripreme
• vreme provere

To daje znatno realniju strukturu troškova.

Potrošni materijal i zbrinjavanje otpada

Jedna prednost procesa zasnovanih na laseru može biti odustajanje od klasičnih abrazivnih sredstava ili brusnih medijuma.

To, međutim, ne znači da uopšte ne nastaju troškovi potrošnog materijala.

Filteri, zaštitna stakla i druge komponente moraju se uzeti u obzir u zavisnosti od primene i korišćenja.

S druge strane, kod dosadašnjeg procesa troškovi mogu nastati na primer za:

• Abrazivno sredstvo
• brusna sredstva
• hemijske medijume
• sredstva za čišćenje
• Zbrinjavanje kontaminiranih materija

Fraunhofer kao jedan od ekonomskih pokretača laserskih postupaka čišćenja navodi, između ostalog, smanjenje količine sredstava za čišćenje i otpada koji se mora zbrinuti.

Poređenje bi stoga trebalo sprovoditi jednom godišnje.

Mali pojedinačni iznosi mogu se pri velikoj upotrebi sabrati u znatnu stavku troškova.

Dorada i troškovi kvaliteta

Jedan od najčešće potcenjenih faktora jeste dorada.

Pretpostavimo da postupak A obrađuje jedan deo za 15 minuta.

Nakon toga je potrebno deset minuta korekcije.

Postupak B zahteva 20 minuta, ali odmah nakon toga daje odobreno stanje.

Tada je B, uprkos sporijoj glavnoj obradi, brži u ukupnom procesu.

Istovremeno problemi sa kvalitetom mogu prouzrokovati dodatne troškove:

• škart
• dorada
• ponovna obrada
• kašnjenje u proizvodnji
• reklamacije

Kod preciznih delova stoga ne bi trebalo porediti samo brzinu skidanja materijala.

Stvarna produktivnost jeste vreme do stabilnog krajnjeg stanja.

Upravo na to ukazuje i Fraunhofer ILT kada razmatra savremenu produktivnost lasera: kratka sporedna vremena, malo dorade i stabilan kvalitet spadaju u produktivnost isto kao i velika brzina obrade.

Zastoj i transport

U održavanju jedan drugi faktor troškova može biti znatno važniji od cene mašine: zastoj.

Kada proizvodno postrojenje ne može da radi, mogu nastati izgubljene kontribucione marže, zastoj zaposlenih ili kašnjenja u isporuci.

Ako se deo mora demontirati radi obrade i transportovati izvan pogona, to vreme zastoja može se produžiti.

Mobilni interni postupak može pod određenim uslovima da skrati takva vremena.

To se ipak ne sme tvrditi paušalno.

I interni laserski proces zahteva pripremu, bezbednosnu zonu i vreme obrade.

Ekonomsko pitanje stoga glasi:

Koliko dugo postrojenje stoji uz postupak A, a koliko dugo zaista stoji uz postupak B?

Samo skidanje materijala pri tome može da čini tek mali deo ukupnog trajanja.

Kako se postavlja jednostavan obračun amortizacije

Pojednostavljen obračun može da počne sledećom logikom:

Godišnji troškovi današnjeg procesa

• usluge trećih lica
• kadrovi
• potrošni materijal
• transport
• dorada
• ostali relevantni troškovi procesa

Godišnji troškovi novog procesa

• kadrovi
• Energija
• filteri i habanje
• Održavanje
• ostali varijabilni troškovi

Razlika daje potencijalnu godišnju uštedu.

Zatim:

Iznos investicije / godišnja neto ušteda = pojednostavljen period amortizacije

Ovaj obračun je namerno jednostavan.

Troškovi finansiranja, otpis osnovnih sredstava, porezi i troškovi kapitala mogu dodatno postati relevantni za profesionalan obračun investicije.

Za prvu tehničku odluku pojednostavljena metoda ipak daje razumljivu orijentaciju.

Tri scenarija iskorišćenosti umesto jedne prognoze

Niko ne zna tačno buduću iskorišćenost.

Zato je svrsishodnije izračunati tri scenarija.

Konzervativno

Uzimaju se u obzir samo radovi koji već danas sigurno postoje.

Realno

Dodatno se uključuju zadaci koji se vrlo verovatno ponavljaju.

Rast

Uzimaju se u obzir novi nalozi odnosno dodatne interne primene.

Investicija u idealnom slučaju ne bi trebalo da funkcioniše isključivo u scenariju rasta.

Ako je amortizacija ubedljiva već pod realnim pretpostavkama, ekonomski rizik se smanjuje.

Tabela sa tri scenarija često je rečitija od jedne jedine navodno precizne ROI vrednosti.

Zašto je test materijala važan pre kalkulacije

Najveća nesigurnost u mnogim obračunima jeste pretpostavljena brzina obrade.

Ako je taj broj pogrešan, ceo obračun amortizacije može postati pogrešan.

Zato bi pre veće investicije trebalo obraditi reprezentativan uzorak.

Pri tome se mere:

• obrađena površina
• vreme procesa
• broj prolaza
• kvalitet krajnjeg stanja
• potrebna dorada

Tehničke razlike između različitih sistema već su obrađene u tekstu Pulsni laser ili CW: koji unos energije odgovara delu?.

Za isplativost je iz toga relevantno pre svega jedno:

U obračun ne spada teorijska snaga uređaja, već stvarna produktivnost na sopstvenom radnom komadu.

Investiciju i procesni rizik posmatrati odvojeno

Kratak period amortizacije ne znači automatski da je investicija bez rizika.

Dodatno bi trebalo odgovoriti i na pitanja poput:

• Koliko je proces zavisan od jednog jedinog zaposlenog?
• Postoji li dovoljno primena koje se ponavljaju?
• Koliko brzo mogu da se isporuče rezervni delovi?
• Koje obuke su potrebne?
• Postoji li alternativni proces u slučaju otkaza?
• Da li je predviđeni kvalitet ponovljiv?

Neke od ovih tačaka ne mogu se direktno izraziti u evrima.

One su ipak relevantne.

Ekonomski ubedljiv proces ne bi trebalo da bude samo jeftin, već i da pouzdano funkcioniše u svakodnevnom radu.

Zaključak: amortizacija počinje od postojećeg procesa

Kada se laserski sistem amortizuje u svakodnevnom radu?

Ne od nekog opšteg broja meseci ili radnih sati.

Stvarna amortizacija nastaje iz razlike između dosadašnjeg i budućeg ukupnog procesa.

Naročito su relevantni:

1. današnji troškovi spoljnih usluga ili sopstveni troškovi
2. stvarna iskorišćenost
3. vreme rukovanja i pripreme
4. potrošni materijal
5. dorada
6. transport
7. zastoj
8. stvarna brzina obrade

Tek kada su te vrednosti poznate, obračun ROI ima smisla.

Preduzećima se stoga preporučuje jednostavan redosled:

Najpre izmeriti današnji proces.

Zatim sprovesti test materijala.

Potom utvrditi stvarno vreme procesa novog postupka.

Tek onda uporediti investiciju i godišnju uštedu.

Ko želi da izračuna amortizaciju laserskog sistema, stoga upoređuje dosadašnji i budući ukupni proces. Time od prodajnog obračuna nastaje poslovna investiciona odluka.

Izvori

• Fraunhofer ILT – „More productive with light“ — Produktivnost se posmatra kao spoj vremena ciklusa, sporednih vremena, dorade, kvaliteta i integracije sistema.
• Fraunhofer, poslovna oblast Čišćenje – „20 Jahre Laserreinigen“ — Primeri iz prakse za integraciju procesa, odustajanje od sredstava za čišćenje i ekonomsku primenu laserskog čišćenja.
• Fraunhofer IGCV / Fraunhofer IVV – ekološka i ekonomska ocena industrijskih tehnologija čišćenja — Razmatranje faktora resursa, energije i troškova duž industrijskih procesa čišćenja.

Povezani sadržaji